U utorak 12. decembra održan je redovan sastanak Skupštine Udruženja Žita Srbije u hotelu Crowne Plaza u Beogradu na kom je obeleženo 45 godina rada Udruženja.
Koristimo priliku da se zahvalimo našoj kompaniji članici Prognosis Biotech i cenjenom delegatu u Udruženju Marini Krstić na svesrdnoj podršci radu i ostvarivanju ciljeva Udruženja Žita Srbije tokom 2023. godine sa željom da se saradnja nastavi uspešno i u godinama koje su pred nama. Veliko hvala i svim delegatima koji su izdvojili svoje vreme i prisustvovali Godišnjoj Skupštini Žita Srbije.
Na dnevnom redu pored jesenje setve razmatrani su bilansi svih ratarskih kultura, izvozni rezultati u prošloj tržišnoj 2022/23, ali i od početka tekuće 2023/24 godine, a konstantovano je najznačajnije:
• Od osnivanja do danas u Udruženju smo radili na razvijanju našeg tržišta, podstičući konkurenciju, suzbijajući bilo kakav monopol ili kartelisanje uz međusobno uvažavanje. Postignuti rezultati više su nego impresivni ‐ doprineli smo razvoju našeg ratarstva, omogućili da proizvođači imaju realnu svetsku cenu za svoje proizvode, ozbiljnim sredstvima na partnerskim osnovama podržavali proizvodnju.
• Na poboljšanju konkurentnosti i razvoju tržišta radili smo i izgradnjom skladišnih i pretovarnih kapaciteta – danas u Srbiji možemo uskladištiti rod žitarica i uljarica na godišnjem nivou od 12 miliona tona bez većih problema, a svaki proizvođač u skoro svakom selu može birati između više skladištara ili kupaca. Na spoljnotrgovinskom planu na početku rada Udruženja 80tih godina prošlog veka izvozom se moglo baviti svega nekoliko privilegovanih kompanija, a danas razvojem zdrave konkurencije za svaku žitaricu, uljaricu ili proizvod ponaosob imamo od par desetina do preko 100, pa i 200 izvoznika uz prisustvo multinacionalnih kompanija. Članice Žita Srbije u proteklih 10 godina zaslužne su za preko 90 % izvoza srpskog kukuruza, pšenice, uljarica i proizvoda. Naše žitarice i uljarice prodaju seširom evropskog kontinenta i stižu do krajnjih kupaca u zemljama Afrike i Azije.
• Ne smemo zaboraviti ni ulogu Udruženja u menjanju propisa kojima smo došli do tačke da danas imamo vrlo malo otvorenih pitanja sa državom po pitanju izvoznih procedura.
• Tri protekle godine za naš sektor su bile posebno izazovne. Najpre pojava kovida, pa početak rata u Ukrajini sa kojim je pometnja u Crnomorskom regionu i zatvaranje određenih luka dovelo do poremećenih transportnih veza i dalje do pokušaja prodavaca na svetskom tržištu da dobiju maksimalni mogući profit u čemu im je značajno pomogla histerija o mogućim nestašicama. Strah od mogućih posledica ovih do sada nepoznatih pojava na tržištu poljoprivrednih roba dovodio je do administrativnih uplitanja na tržište žitarica što je u ogromnoj meri na duži vremenski period narušilo funkcionisanje tržišta.
• U svetu je došlo do ogromnog poskupljenja cena žitarica tako da je cena pšenice prešla granicu od 400 eura/t, uz takođe poskupljenje inputa: đubriva, nafte i semena. Ni period od preko 6 meseci nakon isteka važenja administrativnih mera o ograničenju izvoza naši proizvođači nisu iskoristili za prodaju u nadi da će se cene vratiti na nivo iz marta 2022. godine i danas imaju problem sa nezadovoljavajućim cenama finalnih proizvoda i skupim inputima.
• To jeste ozbiljan problem, problem koji može potrajati i koji mi u Udruženju ne možemo rešiti, ali uzećemo sebi za pravo da iznesemo svoje mišljenje nadležnima, kako sanirati postojeće stanje i pomoći proizvođačima, kako povećati prinose po hektaru kao ključnu odrednicu i kako se štiti od tržišnih turbulencija sa ciljem optimiziranja profita. ❎ ZATVORI PROZOR EDITORA U utorak 12. decembra održan je redovan sastanak Skupštine Udruženja Žita Srbije u hotelu Crowne Plaza u Beogradu na kom je obeleženo 45 godina rada Udruženja.
Koristimo priliku da se zahvalimo našoj kompaniji članici Prognosis Biotech i cenjenom delegatu u Udruženju Marini Krstić na svesrdnoj podršci radu i ostvarivanju ciljeva Udruženja Žita Srbije tokom 2023. godine sa željom da se saradnja nastavi uspešno i u godinama koje su pred nama. Veliko hvala i svim delegatima koji su izdvojili svoje vreme i prisustvovali Godišnjoj Skupštini Žita Srbije.
Na dnevnom redu pored jesenje setve razmatrani su bilansi svih ratarskih kultura, izvozni rezultati u prošloj tržišnoj 2022/23, ali i od početka tekuće 2023/24 godine, a konstantovano je najznačajnije:
• Od osnivanja do danas u Udruženju smo radili na razvijanju našeg tržišta, podstičući konkurenciju, suzbijajući bilo kakav monopol ili kartelisanje uz međusobno uvažavanje. Postignuti rezultati više su nego impresivni ‐ doprineli smo razvoju našeg ratarstva, omogućili da proizvođači imaju realnu svetsku cenu za svoje proizvode, ozbiljnim sredstvima na partnerskim osnovama podržavali proizvodnju.
• Na poboljšanju konkurentnosti i razvoju tržišta radili smo i izgradnjom skladišnih i pretovarnih kapaciteta – danas u Srbiji možemo uskladištiti rod žitarica i uljarica na godišnjem nivou od 12 miliona tona bez većih problema, a svaki proizvođač u skoro svakom selu može birati između više skladištara ili kupaca. Na spoljnotrgovinskom planu na početku rada Udruženja 80tih godina prošlog veka izvozom se moglo baviti svega nekoliko privilegovanih kompanija, a danas razvojem zdrave konkurencije za svaku žitaricu, uljaricu ili proizvod ponaosob imamo od par desetina do preko 100, pa i 200 izvoznika uz prisustvo multinacionalnih kompanija. Članice Žita Srbije u proteklih 10 godina zaslužne su za preko 90 % izvoza srpskog kukuruza, pšenice, uljarica i proizvoda. Naše žitarice i uljarice prodaju seširom evropskog kontinenta i stižu do krajnjih kupaca u zemljama Afrike i Azije.
• Ne smemo zaboraviti ni ulogu Udruženja u menjanju propisa kojima smo došli do tačke da danas imamo vrlo malo otvorenih pitanja sa državom po pitanju izvoznih procedura.
• Tri protekle godine za naš sektor su bile posebno izazovne. Najpre pojava kovida, pa početak rata u Ukrajini sa kojim je pometnja u Crnomorskom regionu i zatvaranje određenih luka dovelo do poremećenih transportnih veza i dalje do pokušaja prodavaca na svetskom tržištu da dobiju maksimalni mogući profit u čemu im je značajno pomogla histerija o mogućim nestašicama. Strah od mogućih posledica ovih do sada nepoznatih pojava na tržištu poljoprivrednih roba dovodio je do administrativnih uplitanja na tržište žitarica što je u ogromnoj meri na duži vremenski period narušilo funkcionisanje tržišta.
• U svetu je došlo do ogromnog poskupljenja cena žitarica tako da je cena pšenice prešla granicu od 400 eura/t, uz takođe poskupljenje inputa: đubriva, nafte i semena. Ni period od preko 6 meseci nakon isteka važenja administrativnih mera o ograničenju izvoza naši proizvođači nisu iskoristili za prodaju u nadi da će se cene vratiti na nivo iz marta 2022. godine i danas imaju problem sa nezadovoljavajućim cenama finalnih proizvoda i skupim inputima.
• To jeste ozbiljan problem, problem koji može potrajati i koji mi u Udruženju ne možemo rešiti, ali uzećemo sebi za pravo da iznesemo svoje mišljenje nadležnima, kako sanirati postojeće stanje i pomoći proizvođačima, kako povećati prinose po hektaru kao ključnu odrednicu i kako se štiti od tržišnih turbulencija sa ciljem optimiziranja profita.
